Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

28 Лоренс Стерн

јошјошту, топхеит, рече он, чим се може нешто добити — Тапе р:5, чим нема ништа. Па то излази на једно, рекох. Рагаоппег — тог, рече гостионичар. _

Не могу наћи подеснију прилику да не приметим једном за свагда да су Гала ра5 п гате тиеих два велика стожера француског говора, те ће странац добро учинити да се упути како их ваља употребОљавати, пре него што доспе до Париза.

Неки брзоплети француски маркиз за столом нашег посланика запитаће Г. Х—, да ли је он Х—

песник. Нисам, рече Г. Х—, љубазно. — Тат ргз, одговори маркиз. — То је Х — историчар, рече други. — Тате пивих, рече маркиз. А Г. Х—, који је

човек красног срца, захвали се за обоје.

Кад ме гостионичар уразуми о тој ствари, он позва унутра Ла Флера, како се звао онај момчић

о коме ми је био говорио — само претходно прие мети, да се о његовим способностима не усуђујништа рећи — Мопзјешг је најбољи судија шта му

подноси; али за верност Ла Флерову јамчи свим што има.

Гостионичар изговори ово начином који ми одмах обрну пажњу на посао за којим сам био — и Ла Флер, који је стојао напољу чекајући, притајена даха, у нестрпљењу, што је сваки од човечјег рода осетио кад му је дошао ред, уђе унутра.

ЛУ (О ЛАРЈЕ Је ЈЕ Ор

Склон сам да ме придобије на први поглед човек сваке врсте; али никад већма него кад какав убоги ђаво дође да понуди своју службу таком убогом ђаволу као што сам сам; знајући, дакле, за ту своју слабост, пуштам свакад, баш из тог разлога, да ми се оцена повуче нешто у прикрајак — и то више или мање, према томе какве сам кад воље, и какав је случај — и могао бих додати и према роду особе којом ћу управљати.

5 „У толико боље, увек, господине. «“