Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 21

Мир нека им је! ако га могну наћи; ни само: небо, кад би било доступно таквим наравима, не би та имало коме улити; — сви благи дуси долетели би на крилима љубави да поздраве њихов долазак; ништа од тог друго не би чуле душе Смелфунгусова. и Мундунгусова до нове похвалне песме од радости, нова усхићења од љубави и нова честитања на за(едничком блаженству. — Од срца их жалим; они нису развили у себи особине за тај посао; и да нешто најсрећније станиште небесно падне у део Смелфунгусу и Мундунгусу, они би били тако далеко од среће, да би душе Смелфунгусова и Мундунгусова биле тамо на испаштању за вечита времена.

ЈУ (ОЈЈЕГ ЈЕ 19: Је, ЈЕ

Једаред ми паде торба одостраг са кола, а дваред сам силазио по киши, једанпут западох до ко. лена у блато, да бих помагао постиљону да је опет притврди, и никако да погодим шта ми треба; — тек кад стигох до Монтреја, па ме гостионичар упита треба ли ми слуга, свану ми пред очима да је то то-

Слуга! најтеже ми је што њега немам, рекохн — Јер, Мопзјешт рече гостионичар, овде је једаа отресит момчић, који би се јако поносио чашћу де

служи једног Енглеза. — А што баш Енглеза при него ма кога другогаг — Па они су тако дарежљне: ви, рече гостионичар,. — Главу дајем, ако миово ве извуче из џепа једну ливру, рекох „себи, још одисте ноћи. — Него, и може им се, Мепзешг, додае он, — За то запиши још једну ливру, рекох, — Баш

беше јуче на ноћ, рече гостионичар, (1 ип тиога Апрпалг ртезетат шп еси а Ја је де сћатбте. ТапЕ р:5 рошт МадетоггеЏе Јеаппегоп, рекох.

Како је Жанетон била гостионичарева ћерка, и како ме је гостионичар држао за новајлију у француском, усуди се он да ме обавести, да нисам требао рећи гате р:г— већ гап! тивих. Тап! тивих,

7) „Кад је један милорд Енглев поклонио талир собарици,“ „У толико горе по госпођицу Жанетон “