Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање 35

како нагађати о мом расположењу, кад су му познате ове две утврђене тачке, моћи ће одредити тачну своту између једне и две ливре, |

сталима не могах ништа друго дати до Огеџ оои5 ретзе. — ЕТ! [е боп Пгеџ оои5 бетг5е епсоте!), рекоше стари војник, патуљак, и тако даље. Рашите потлешх не могаде рећи ништа; он извуче марамицу обриса лице окренувши се — а ја помислих да ми он захваљује више него сви остали.

Те ЈЕ 16) пе тај

Пошто посвршавах све ове ситне ствари, посадих се у своје поштанске чезе тако потаман како не седох никад у своме животу у какве поштанске чезе, а Ла Флер, пошто пребаци једну јахачку чизметину на десну страну ситног #/Д21-а, а другу на лево (јер његове ноге не рачунам ниушта) — удари у трк преда мном и испрси се као мали цар.

— Али шта је срећа! шта ли величина на ово, насликаној позорници живота ! Неки липсали магарацј пре нето што пређосмо једну миљу, препречи из небуха Ла Флеру пут; — његов |де! не хтеде проћи туда, — изроди се спор између њих, и сиромах момак би избачен из својих јахачких чизама још при првом судару.

Ла Флер поднесе свој пад као што пристоји француском хришћанину, не рекавши на то ни више ни мање до Глабје! ца сместа скочи и, узјахавши

свога Њдеј-а, обнови напад, ударајући га као што би ударао по добошу,

Владе! надре у једну страну пута, пау другу, па

опет натраг — па овамо, па онамо, укратко свуда само не поред липсалог магарца: — Ла Флер навали баш на ту тачку — и ње! га збаци.

Шта је то, Ла Флере, рекох му, стим твојим фтде!-ом7 Мопзтеиг, рече он, себи шп сћета !е рш5

1) „Бог вас благословио. А добри Бог благословио васопет“

2) „Поштански коњ,“

8) „Господине, ово вам је најупорнији коњ на свету,“