Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

(Сентиментално путовање 37

рен коњ, није било другог избора него узети Ла Флера иза чеза или унутра. —

ООдлучих се за ово друго, и после пола сахата стигосмо до поште у Нампону,

НАЛМПОН, ЛИПСАЛИ МАТАРАЦУ

—— А ово би, рече он, метнувши нешто коре хлеба у своју торбу — а ово би био твој део, рече, | да си остао жив па да поделиш са мном. — Помислих, по гласу, да се обраћа своме детету: али. се то односило на његовог магарца, главом на оног магарца кога смо видели липсалог на путу, и који је био узрок белају Ла Флеровом. Изгледало је, да тај човек много жали за њим; и то одмах изазва у моме. сећању Санчово јадиковање за својим; само овај је то чинио истинитијим природним осећајем.

Жалосник је седео на каменој клупи крај врата са магарчевим самаром и његовом уздом поред себе; то јеод времена на време дохватао па пуштао — гледао, и вртео главом, Онда би опет извадио ону кору хлеба из торбе, као да ће је јести; задржао би је неко време у руци — положио затим на жвале магарчеве узде — загледао се замишљено у тај распоред како га је начинио — па уздахнуо.

Простодушност његовог жаљења привуче свет око њега, и Ла Флера између осталих, док су презали коње; како сам ја остао седећи у поштанским чезама, то сам. могао гледати и слушати преко њихових глава,

— (Он рече да долази сад из Шпаније, куда је био отишао са најдаљих граница Франконије; и да је био стигао довде, враћајући се кући, кад му магарац скапа. (Сваки је изгледао да жели чути какви су то послови могли одвући тако старог и сиротог човека од његове куће на тако далек пут,

Небу је било угодно, рече он, да га благослови тројицом синова, најлешпим момцима у свој Немач-

кој, али кад изгуби у једној недељи два старија од