Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

38 Лоренс Стерн

малих богиња, и кад му се најмлађи разболи од исте болести, он се препаде, да ће му, самохраном, сву тројицу отргнути и заветова се, ако му небо не одузме и овог, да ће поћи на поклоњење Св. Јагу у Шпанију.

Кад жалосник дође довде у својој причи, застаде да плати природи дуг — и заплака се горко.

(Он рече да је небо пристало на те услове, те се тако он крену од своје кућице са овим јадним створом, који му је био стрпљив друг у путовању; — исти хлеб јео је с њиме целим путем и био му је као прави пријатељ.

Сви који су стојали у кругу слушали су са

учешћем старца. — Ла Флерму понуди новаца. Жалосник рече да му не треба; — није му до вредности магарчеве — него што га изгуби. — Магарац га

је, рече, уверен је, волео; и на тоим исприча дугачку причу о некој незгоди, при њиховом прелазу преко пиринејских брда, због које се изгубише један од другог читава три дана; за то време магарац је тражио њега толико колико је и он тражио магарца; и док се не нађоше, једва ако су и један и други окусили или сркнули штогод.

— Имаш бар једну утеху, пријатељу, рекох му ја, у губитку твог сиротог марвинчета; уверен сам, да си му био милостив госа. — Авај! рече жалосник, тако сам мислио док је он био жив; — али сад, кад је он мртав, мислим друкчије. — Бојим се да моја тежина и терет моје туге нису били премного за њега — то скрати дане сиротом створењу, и бојим се, имаћу одговарати за то. — Стид нека је овај свет! рекох себи. — Кад бисмо ми волели један другог као што је ова сирота душа волела свог магарца — било би нешто,