Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

40 Лоренс Стерн

Ипак има једно благо олакшање у незгодама, које нам пружа природа: ја га дакле љубазно узех из њених руку и заспах ;ипрвареч која ме пробуди би Амијен.

— Господе Боже! рекох, трљајући очи — то је баш она варош у коју ће доћи моја сирота госпа.

АМИЈЕН. :

Тек што изговорих те речи, а поштанске чезе графа Л““ са његовом сестром у њима, пројурише поред мојих: она је таман имала времена да ми климне г авом оним особитим начином, који ми показа, да она још није дигла руке од мене, Била је добра као и њен поглед, јер још не бејах довечерао, а слуга њеног брата уђе у собу са цедуљицом, у којој се она усудила да ме оптерети једним писмом које ћу ја сам предати Коспођи Р“" првог јутра кад не имаднем никаква посла у Паризу. Томе је било само додано, како јој је жао, из кога репсћат-а није испитивала, што је била спречена да ми исприча своју историју — да ми то још дугује, те ако ме пут икад нанесе у Брисел. и не будем дотле заборавио име Госпође Л““ — „Госпођи! Л““ биће мило да испуни своју обавезу,

Онда ћу те видети, лепа душо! у Бриселу: враћајући се кући из Италије преко Немачке у Холандију, ударићу просто на Фландрију; то једва ако је странпутица-за десетак поштанских станица; али нека их је и десет хиљада! каквом ће се духовном сласти крунисати моје путовање што ћу учествовати у дирљивим појединостима приче о патњама, које ће ми испричати таква патницаг Видети њу кад плаче! па и ако не могу учинити да усахне врело њених суза, какав изредан упечатак лежи ипак у брисању њих са образа прве и најлешше жене, кад будем седео с марамом у руци, ћутећи вас целу ноћ, покрај њег

ег није било зазорног у том осећању; па ипак одмах почех због тога пребацивати своме срцу веома горким и веома покудним изразима.