Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

(Сентиментално путовање 39

НАЛМПОН. 11 (О) (6. 1 И у (О) 15

Учешћу које пробуди у мени прича јадног човека, требало је да се мало прибере; постиљон се баш ништа на то није освртао, већ потера преко раб у пуном трку.

Најжеднија душа у најпесковитијој арављанској пустињи не би већма жудела за гутљајем хладне воде, него моја за одмереним и једнаким кретањем; и ја бих стекао високо мишљење о постиљону, да се он искрао са мном као неким замишљеним ходом; меБутим, кад је жалосник довршавао своје јадиковање, момак опали бездушно по коњима и отандрка као сто ђавола.

Повиках му што сам могао гласније да, тако

му Бога, вози лакше — а што сам му ја гласније довикивао, он је немилосрдније јурио. — Нека враг носи и њега и његову јурњаву — рекох, — искидаће

ми на парам-парче живце, па кад ме доведе до беснила, обрнуће ходом, да бих се могао топити од илине,

Постиљон изведе ствар за дивно чудо; док стиже до подножја неког стрмог брда, од прилике на по миље до Нампопа — беше ме разјарио на себе па онда на мене самог, што сам се разјарио.

Мој је случај тада захтевао друкчије поступање, и добар шуман трк био би ми од истинске користи,

— Дела, молим тејпотерај — потерај, добри човече, рекох му.

Постиљон показа на брдо. Ја онда покушам да се вратим на причу сиротог Немца и његовог магарца — али био сам прекинуо конад — и нисам могао ући у њу, као ни постиљон у трк,

— Нека иде, рекох, све до ђавола ! Ако икоји убоги човечји створ, ево баш ја седим овде искрено склон да обрнем зло на добро, па све иде наопако,