Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

44 Лоренс Стерн

са таквом милином на лицу, те немадох куд него узех перо.

Почињао сам и почињао; па, пако нисам имао шта рећи, нити се шта могло изразити у пет шест редова, почињао сам пет шест увода, пи ни један ми од њих не би по вољи.

Укратко није ми ишло писање,

Ла Флер изиђе и донесе мало воде у чаши да

разблажи мастило — затим нађе песка и воска све је било узалуд; ја сам писао и брисао и цепао и спаљивао и опет писао. — [е абаме Гетрогтте !) рекох пола у себи — Не могу, па не могу да на-

пишем то клето писмо и очајно бацих: перо, рекавши то.

Чим ја треснух перо, Ла Флер приђе столу са највећим уважењем и, извињавајући се по хиљаду пута што ће се усудити, рече ми, да има у џепу писмо које је писао неки добошар у његовом пуку капларовој жени, и које би, смео би рећи, било подесно за ову прилику. Е

Би ми ћеф пустити сиротог момка да тера своју ћуд. — Дела, молим те, рекох му, дај ми да га видим,

Ла Флер на то одмах извади малу прљаву записницу, препуну ситних листића и БШе-аопх у бедном стању и, положивши то на сто и одрешивши узицу која их је везивала, прелете очима преко свих редом, док не дође до оног писма о ком је реч. Га чоша !>) рече пљеснувши рукама; па га разви и онда положи пред мене и повуче се три корака од стола, док сам га ја читао.

писмо.

Мадате,

Је зш5 репефте де Ја Чошешг Ја ршз мме, е! гедин еп шетше (етрз аџ аезезрот раг се гејошг штргеуц ди сарога! аш тепа побе ептеуце Че се зојг Ја сћозе ди топде Ја рјиз штрозаћје,

1) „Ђаво га однео!" 2) „Ево га!"