Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

48 | Лоренс Стерн

Толико ми је требало да се извучем из руку тога берберина, да је било већ допцкан мислити на одлазак се мојим писмом Госпођи Р“ још те вечери: али кад са човек једном спреми од главе до пете за излазак, његово размишљање не вреди много; прибележим дакле име гостионице де Модепе, у којој сам био одсео, па изиђем не знајући куда сам се

упутио; — премишљаћу о том, рекох, успут, БИЛО.

ПАРИЗ.

(Слава вам ситне, слатке љубазности у животу, јер ви равнате пут његов! Као љупкост и лепота

што побуђују склоност ка љубави. на први поглед: тако ви отварате ова врата и уводите странца унутра. :

— Молим, Госпођо, рекох, имајте доброту казати ми којим ми путем ваља поћи ка Орега Сотидие 2 — Врло радо, Мопзјешт, рече она, па остави рад на страну.

Завиривао сам био у пет шест дућана успут, тражећи лице које би изгледало као да га такав упад неће узнемирити: док напослетку, кад ми ово при“ вуче машту, не уђох овде.

Она је радила пар наруквица, седећи на ониској столици у десно према улазним вратима,

Туез-иодопнегз, врло радо, рече она, па остави свој рад на столицу поред себе и устаде са ониске столице на којој је седела, са тако орним покретом. и са тако орним погледом, да бих, па да ме је стала педесет златника, ипак рекао — „ала је ово нека задушна жена,“

Морате се окренути, Мопзјешт, рече она, изла"зећи са мном на врата дућанска и показујући ми правац на ниже улицом којом ћу поћи — морате се окренути најпре налево — талз ртепег-затае —