Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Сентиментално путовање. 41

2 А АС У ЛА. ПАРИЗ.

Кад берберин дође, нипошто се не хтеде латити моје власуље: то је било више или ниже његове вештине: ништа ми друго не остаде до да узмем једну готову на његову препоруку.

— Него бојим се, пријатељу ! рекох, овај увојак неће се држати. — Можете га замочити, одговори он, у океан, па ће се држати.

По каквом је то широком мерилу све у овој вароши ! помислих. — Крајњи опсег мисли каквог енглеског власуљара не би могаб даље отићи него до „завуците га у ведрицу воде“. — Каква разлика ! То је као време према вечности.

Мрзим, признајем, сва хладна схватања као и сићушне мисли из којих проистичу; и уошште сам толико потресен великим делима природним да, што се мене тиче, кад би до мене стојало, не бих никад употребио мања поређења него бар какав брег. Једино што се може рећи против француске величанствености у овом примеру, јесте — да је величина више у речи, а мање у сшвари. Нема сумње, океан улива духу простране мисли: али почем Париз лежи дубоко на копну, није било изгледа да ћу прејурити неких стотину миља, да бих извео оглед; — париски

берберин није мислио ништа.

Ведрица с водом, кад се пореди са великом дубином, заиста је ништавна слика у говору — али може се рећи — има једну превагу — она је у другој соби, и чврстина увојка може се испитати у њој, без велике муке, док се удари дланом о длан.

По поштеној истини, и по чистој процени ствари, француски израз обећава више него шшо даје,

Мислим да могу сагледати тачне и посебне знаке народног карактера пре у овим бесмисленим пити нето у најважнијим државним пословима, тде велики људи свих народа говоре и праве се важни тако подједнако, да не бих дао ни пребијене паре да бирам између њих,