Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Ба Сентиметално путовање

— Па како удара, Мопзешт рече она, — Са. свим благо, рекох ја, гледајући јој мирно у очи, каошто сам очекивао. — Она ми на то хтеде одговорити нечим учтивим — али шегрт уђе у дућан са рукавицама. А ргороз, рекох ја, и мени ће требати један пар,

РУКАВИЦЕ. ШАРИЗ

Лепа опзепе устаде, кад ја то рекох, пи отишавши иза тезге, скиде један завежљај и одреши га, ја приђох мојој страни тезге према њој; све су биле сувише велике. Лепа стене мерила их је једне по једне на моју руку. — То их ипак не смањи. — Она ме замоли да пробам један пар који је изгледао понајмањи. — Рашири ми рукавицу, — моја рука склизну од једном. — Неће ваљати, рекох, завртевши главом. — Неће, рече она, и учини исто.

Има извесних сложених погледа једноставне тананости — где су ћуд и разум и збиља и лудост тако измешани, да ни сви заједно вавилонски језици да су се ослободили, не би их могли изразити; — они се саопштавају и хватају у лету, те тешко можете рећи од које је стране зараза. (Остављам људима. красноречивим да наките дебеле књиге о том, — до“ вољно је сад поновити, да се рукавице нису подесиле, те ми, прекрстивши руке, налактисмо се на тенани на тезгу — она је била узана, таман је било места између нас за онај завежљај.

Лепа гтпзепе погледала је покаткад на рукавице, па побочке на прозор, па но рукавице — па на мене.

Ја нисам био вољан прекинути ћутање — следовао сам њеном примеру: погледао сам дакле на рукавице, па на прозор, па на рукавице, па на њу — и тако наизменце.

Приметих да знатно губим при сваком нападу — у ње је било хитро црно оком пробијало је кроз дуге свилене трепавице таквом јачином да ме