Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Лоренс Стерн 55

је гледала усред среде срца и утробе, — То може изгледати чудно, али сам одиста могао осетити да је тако.

Свеједно, рекох, узимајући први најближи пар рукавица и мећући их у џеп.

Дирну ме, што ми лепа отзене не затражи преко цене ни једну једину ливру. Желео сам да ми затражи ливру више и лупао сам главу, како да навијем на то.

— Мислите ли, драги мој господине, рече она, рђаво разумевши моју забуну, да бих могла тражити и један су више од странца, чија ми је учтивост пре него потреба за рукавицама учинила част да се он ослони на мепе7 —

ЉМГеп стоуег — обиз сарабер. — Вере ми не, рекох ја, а и да сте, били бисте ми по вољи, Еле избројим јој новац у руку, и поклонвши јој се дубље него што се обично чини дућанџикама, изиђем, а њен шегрт са својим завежљајем пође за мном.

ЈГ ЈЕ) ЈЕ ЈЕ) (О) 4е) ЈЕ, Ј6Б) 15,

ПАРИЗ

Никог другог није било у ложи у коју ме уведоше до неки љубазни постарији француски официр, Ја волим тај сталеж, не само стога, што ценим човека коме је нарав ублажена занимањем које од рђавих људи чини још горе; него што сам једном познавао једног — нема га више — и што не бих спасао једну страну од повреде тиме што ћу написати његово име на њу и рећи свету даје то био капетан Товија Шенди, најдражи у моме друштванцу и међу мојим пријатељима, на чије човекољубље не мислим никад, ни после овог дугог размака од његове смрти, а да ми се очи не препуне сузама, Њега ради мили су ми сви стари војници; пређем дакле два стражња реда клупа, па се посадим покрај њега,

Стари официр читао је пажљиво неку малу књижицу (можда садржај опере) на крупне наочари,

1) „Мислите ли да бих то могла",