Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

60 Е Лоренс Стерн

једној у којој није нашао неке тананости, које би, изгледа, и другима требале, [е рошг ег Је сотте 5е фтоштеп еп сћадие папоп-); свуда је уједначено, рече он, и зло и добро,ји ништа друго до знање да је тако, може ослободити једну половину света од предубеђења, које има према оној другој: корист од путовања, у колико се односи на 5аоогт оготе, п лежи у том што се тако виде свакојаки људи и обичаји, те нас то. учи узајамној подношљивости; а узајамна подношљивост, заврши он и поклони ми се, учи нас узамној љубави. -

Стари француски официр изговори ово с отвореношћу и увиђавношћу, које су се слагале са мојим првим повољним утиском о његовој нарави: — би ми као да заволех тог човека; али се побојах да се не будем преварио у предмету; — исто тако сами сам судио — разлика је била, што се ја ни у пола не бих умео тако добро изразити.

Подједнако је мучно и јахачу и његовој животињи — ако она иде начуљених ушију и зазире целим путем од сваке ствари коју пре тога није никад видела. — Мене сналазе незгоде те врсте мање нето иког живог; али признајем поштено, да ми је по која ствар била жива мука, пи да сам црвенео на по коју реч првога месеца — а чинила ми се безначајна и сасвим невина другога.

Мадате де Катђош е, после познанства на шест недеља од прилике, указа ми част да ме поведе у својим колима на миљу две ван вароши, (Од свих жена Мадате де Кашрошше! је најисправнија, и никад нећу видети другу са више врлина и

чистоте срца. — При повратку Мадате де Кашђбоце! замоли ме да повучем узицу — упитах је, да неће штогод — леп фие аде ргавег, рече Мадаше де

Катђош е,

Не саблазни се, љубазни путниче, што ће се Мадате де Катђош!е! помокрити, А ви, лепе тајанствене виле! пођите све и узаберише по ружу, па их разастрите по својој путањи — јер Мадате де

ђ „За и против се налазе у сваког народа“.