Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Р

Сентиментално путовање 59

то ви не бисте допустили, рече ми стари официр, у Енглеској.

— У Енглеској драги господине, ми седимо сви пошаман.

Стари француски оф био би ме довео до сагласја са мном - самим да сам био у опреци, — одтоворивши ми, да је то боп тог, — а почем боп тог свакад вреди нешто у Паризу, понуди ми он шмрк бурмута,

РУЖА. ПАРИЗ,

Сад дође на мене ред да запитам старог франпуског официра: „шта је2" јер узвик: „ГПашт 125 тиштз, Мопзгеит [ Абђе“, који одјекну са неких дванаест страна у ратегте, беше непојмљив мени, као. што је моје обраћање калуђеру било њему,

(Он ми ргче да ће то бити некакав убоги опат у једној од горњих ложа, који се, мора бити, ушуњао и поставио иза пара гл5ене-а да би видео оперу, па га ралетте уходио и наваљује на њега да држи обе своје руке у вис за време представе. – А зар се може помислити, рекох, да ће једно свештено лице завући руке у џепове ол15е!е-ама 2 (стари француски официр се насмеја и пришапнувши ми нешто: на ухо, отвори ми врата сазнању о коме нисам имао појма,

— Благи Боже !-рекох, пребледивши од чуда зар је могућно да народ, толико обузет осећањем, може бити у исто. доба тако нечисти тако противречан себи — ОиеЏе отоззпегеје! додадох,

Француски официр ми рече да је то тесногрудо заједање цркве, које се јавило у позоришту од прилике кад је Молијер дао свог Тартифа; али као и други остаци готских нарави опада, — Сваки народ, продужи он, има своје. утанчаности и с7055ете1е5, у којима предњачи и које му други наизменце узимају ; — он је бивао у већини страних земаља, али ни у

1) „Горе руке, господине опатеј"