Serbska pčela

117

Стварг. изћтскуе да и рукописе оц^нимо. Отђ овм су иамЂ до садЂ три позната, сданг. сирЂчв отђ Ј590 год. другш отг. 1700 и треКш доцнхи 10ШТБ отђ непознате намЂ године. 'Га три рукоггиса описао е и оц!зшо П. Шаффар1кђ у Бсчкимђ Л1 >тописима ( 1 ј . III. стр. 58 и пр ), и показао е, да е рукописЂ трећш, кои е Раичг. у својои Исторш 1794 печатаннЂ издао, а ЕнгелЂ на НЂмецкш езмкЂ превео, да е, вели, една сиромашка рамота. То и опреводу ЕнгеловомЂ казати валн. Што се сравн ^нногЂ рукописа отђ 1700 год. са рукописомђ отђ 1590 год. тиче, и то е д!зло соверппо П. Шаффар1КЂ, знатнми мои пр'1нтелћ, и здраво га е обнснеЈпкма пов^стнмма. и лгобословнмма обогатш. Изђ тога рукописа, ув^равамосе да е установл^нно ДушаноМЂ ЦареМЂправо, отђ Преписателн искваренно: гд!; е бмла р4чв о воиски ту су се преписи о десетку уметнули} у изговору права садг. су се Греческа саДЂ опетЂ Турска изражеша у писменностЂ Сербску мучки подкрадала ј и шт.о е јоштб горе незнан)1ш науке законодателне преписателви, давно су установлешн Славенска наопако толковали. Што смо о д!злу ЕнгеловомЂ казали то исто разумЈти треба и о изводима феслеровмма ( III стр. 790 и пр.) собраннмма. Друго издаше права Душановогђ естЂ у СерскомЂ ЛЈтопису ( 1828 % 14 и 15 ), но недостаточно и пуно тупографхчески погр^шака. (Види ЛЈтоп. Бечк. вмшшереч. Числа стр. 41.)

17.