Serbska pčela

118

17. IIисменностЂ Сербска. — : Треба знати ^ да су 5 у Бугарскои и у Сербш постала нарЈСлавенска и наггравила нар$чхе Церковно , коб е д&ло почетакЂ нарћчт РуссхискомЂ. СадЂ текљ у наша времепа обраћенно 6 нато вниман1б, и шштБ та стварБ ни 6 подпуио изаснЈниа. Достаточно изаснеше н^нр оставламо Руссхискимтз научехшцмма $ н&и се она наивмшше тиче; нБхова е и дужностђ дакле, да едубоко изслЈ^е. Изв монаст51ра (Сербскога.Хилендара) на гори Аеонскои, гдћ се доданасЂ много р$дки и мало комг. познатм рукописа сакрмва, размшли су се духовхшцћт свуда, и лгоде закона Греческоп> просв^хцавали су. Важно е то , што о старашнма духовенства Русс1Искогг> и велики Кннзева Руссхиски у XI и XIII вЈку, у основан1Ш училип1,а, КхгБигохранилшца и собранха д1иа редовнм, писменноств подићи усилнвахоћисе, ученнми МитрополхтЂ Еугенхи и ШаффархкЂ говори. У прочемЂ хотн да останцм дћла художественнм, коб смо по већои части у отломцмма Иолучили увћраван) насг«, да се у Сербш и у РуссЈи писменностх> рано подигла, но треба ничимђ ман^ и то опоменути, да су само охш КТз нбои могли приспћти кои су се кђ чину духовномЋ посветити хотћли. Писменностх. ни е распростиранна на туЈјеземцоМЂ, већћ на на родићмЂ СлавенскоМЂ езмк;у, кои се ве$љ 867 год. Здраво у Сербхи обхцимЂ учинхоТребаина то вниманхб обратити, што 6 змкђ Греческхи ни 6 тако вредоиосанЂ показаосе,