Serbska pčela

119

Славеискои народности, ни е тако вредоносиогћ втечеиЈн на шо хшао, као бзмктз Латшскш. Морала су се есгествениа и Греческа макаризиранн у езвдкЂ СлавенскЈи утискивати, но ни су такови ударцм као ЛатЈнски бшли, и Греческа изражелЈн, сђ оконченЈБМЂ Славенскимђ мил1и су за ухо Славеиско бмла нежели ЛатЈнска. у прекаламл1зниммЂ границама затворенЂ будући сзмкђ ГреческЈи , а шта јоштл вмшше самомв духрвенству СлавенскомЂ Закона Греческогв мадо позиатЂ, у дЈлама лвнмма втечанш ни е имати могао: зато се догодило, да су Русси и Серблш иеобходимостт принуЖДенни отечесвеинми езмкђ нзображавати морали. ЗбогЂ тога иман) паматнике езмка и закоиодателства народн ^ гђ , кои наиотбачеинјго старожитностБ одушевлнвам. 18. ПцсмвнностЂ правдословна Вмшшш ртепенв писменности правдословие бмо е кодђ Сербалн нежели кодђ Русса. Серблви су познавали и право 1уст1н1аново , отђ когђ се духовенство у сумиитеднммБ случаевима помагати могло, а то изђ тогђ узрока, будући да се сно соглашавало сђ правоМЂ Греческимг» тш РавЉмш. Ве.Јику налазимо разлику, што се тиче изговора правдословногЂ, између Правде Руссшске и Права ДуШана Цара. узрокЂ тога , моасе бмти , да 6 велико разстонше времена, кое е измеЗју поправланн дба законодателства протекло: а може бмти и