Serbska pčela

45

страшши Пришелче ! по буди дорзновенЂ } заклии Љ мђ ти се гробоЕМа, кои на сред' пола овог!> ле;ке, да ћу ти наиве&у услугу, ако ми сђ пов^зрегиемЂ желго твого открмешЂ драговолбно учинити Чувшш н ове р!зчи, сђ већимЂ дерзновен1бмг> запмтаМЂ садЂ предамномђ стоећегЂ старца: 0 чудеснми мои Предсрћтателго ! дозволими, наипристоин1е те молимђ, да пређе свега запмтати те могу: тко си тм, кои ме тако великодушно обнадеждавашЂ, и какдво е ово полЉ , когђ очи мое прегледати отавдЈ не могу. Пространно ово полЈ, кое ти садЂ предЂ очима лежи, назмвасе Косоео: н самћ пакЂ Хранителћ онм на средЂ овогђ полн, (рукомЂ показнваше ) гробова, у коима прахЂ лежи онм Сербски Витезова, кои су се у наиродолЈобивши битки обезсмертили. Строга е, далћ, дужностЂ моа, да не бв1 какова неродолгобхемЂ смердећа душа свештено оео гробл^ осквернила. 'Многи изђ далБии Сербски пред^ла желећп ову Родолгоб1н светмнго видити, долазе овамо: но по већои части всуе. Већа частг> досадашнби посћтителн недостоина е бмла, да сузоМЂ сво1омђ пошкропи свете оне паматнике ; ерЂ верло 11 се мало нашло, кое бм пламенЂ истинногђ родолгоб^а одушевлнвао. Саслушавш!и н ово, и поразителноМЂ радостш опоепв, што самБ се и само полћ Косово за живота изблизу видити сподобЈо сђ наивосхитителН1ИМЂ страхопочитанЈемЂ паднемЂ на колћна предЂ Хранителн, и рекнеМЂ му: о почтеннМ -