Serbska pčela

46

нМшш гробова Хранителм! босЈ.да Ме твол у велику жплостб обара: ерЂ колико се ввндше радувМЂ, што ме е судба кђ овомђ полго довела, гд1з се родолго (нн добродћтели у наиболЈествешпои 'своЈои красоти тако блиста, да ^е 6 и у самои вћчности наисакрмвешии в4кови за наисовершениш народолгоб1л образацЂ сЂ удивлен1бМ1> иризиавати: толико вмшше туга и иаипоразителнјд жалостБ сердце ми проб1и, што и у ово свештенно полћ гд}; су* добродЈтелвнми Лазарљ, преродолгобивми 0биличБ и отечестволгобиви прочи витезови СербСКИ СЂ ДраГОЦћнНММЂ ЖИВОТОМЂ СВОИМЂ ц Царство Сербско изгубили, што и у ово, велим1> , за свакогЂ СербскогЂ смна незаборабимо пол!;, ни едне стопр корачити, и отђ гроба до гроба ходагоћи, што безсмертне витезове те пристоино и по желви оплакати ие могу. Не треба се тако отчаатпго предавити, отговори ми онђ . Твон ће се, шта вмшше, радостБ данасЂ усутубити. Отђ четмри стотине већБ и нћколико десетол,±т1н, сваке године по еданЂ данЂ долази, у јсомђ се приступЂ у ово полЗз дозволнва. Бидовђ назмвасе таи данЂ. Д се не сумннмЂ, да ти е као Серблвиму онђ иепознатЂ. ДанасЂ управо ово га полТ) светкуе. И тм ћешЂ мало часЂ моћи не само у ово родолгобиво пол^ ступити, и витежске Сербски отечестволгобаца гробове посћтити, иего 'ћешЂ и зпамеиитни отђ свно Сербски земали ХранителБскЈи соборЂ на сред' Косова видћти, и ш.јовђ досто1Гаметими о Руду