Serbska pčela

114

Исгпнна да нЈкима ВлашкимЋ научениЦММа ни 6 1X0 волби ово двородио присхожден16^ ОНИ бм ра ^16 РиМЛННИ бмли , ii шо изђ самогљ града РиМа изишавше Кологисше , ерЋ су посредешвомг. бугаропЈевм рЈг>ч1и : К.ех Г/а(;тш, 1а11пат НпсЈиат соггех11 едну хупоеезу узели о двогубом!) ЛашјнскомЂ езмку, о Лаш1НСК0М1> сир1 ,чб кои се у КнБИгама содер ;кава, и о просшачкомт. коимђ е НародЂ говор10 и кои се Кодђ Влаханалази, Но у смошрешвд посЛЈднбг наилазе они На 1шал1ане , кои ово простолаТшнство себи присвонваи. Али кришпческЈи езмКоИспмтатеЛБ мора се сверху обадва изреЧен^н смЗзнти, а понаивБ1шше доКазћ1вашо Влаха, да су н. п. слова ( ога1шпе8 ) Цјцеронова кђ Кв1р1тима , као што и МБ1 имамо само равновременни пре* еоди сђ ВлашкогЂ подлиника. Тако е исшо безосновно предложеНЈе Влаха, да су они до собора фрорентшскогЂ ( 1439) свои 63&1КЂ сђ латшскимЂ писменима писали 6бхли, и да су теКЂ отЂ Шо Доба преваромЂ Грчке церкве кђ Куршловои Азбуки обраћенни бмли. Гд:ћ се налази ма наиманБш знаКЂ ошђ шога, да се Влашкш езбжђ сђ ЛатшскиМЂ писменма икадЂ писао бмо пређе, нег' што е 1677 изсланникЂ 0. ШлутЈи Белларм1нск1и КаттхтсЂ како тако сђ нБима издао ? Тако морамо и преводЂ Св. Писма ошђ 1688старш, за веШБ, кон су1цесшвовала ни е, держати. Ка-