Serbska pčela

106

еомђ шгћтшо са м1/омћ ГГОГМОШрПЕТИ1И тга езмкђ, е ^5ру и азОутсу оба народа согласиши, ВеликЈи уш,ербЂ и недосшагаокЂ шерпи ц-Јла Слалеиско кп&ижесшво тпшо се една п шо ве^ ћа чпспњ Славеиа держи КурЈллове Азбуке, а друга шшо се <; ђ ЛашјискимЂ доци1е тгр1и мл'];ш(1)1лП) писмеиима послужуе. Исшица да п &коликф вмсоки Славеиски кнБижевника, као гпшо су КеппенЂ, Бандке, Добровскш (почивш1и) КопЈшарЂ, МушицкЈи, ШафарЈКЂ, КоларЂ и хошпњ нј;колико други шогђ ухцерба, шшо се гаиче собсгавеиие пошребе, не ос±>^ам : но зашо опегаљ при свакомЂ нлјовомђ наиревиосгахпемЂ и наиродолгобив1емЂ шруду и шежеиго, велико абш,есшво Славеиско оие кор&гсши и ползе имагаи не може, сђ ко 1 омђ Ом се наслаждавало, каДЂ бм се сва Славеиска кол^на природномЂ сво1омђ азбукомЂ послуживала. Но многе и ошве^Б крј ;пке пре* поне , кое обгцеи СлавенскогЂ кнБижесшва ко-» рћссши на пугау сшое, ни наиман^ намЂ на дежде не даго, да ће намЂ се ова, тако да рекнемЂ, не? згода сђ пута икада уклоиигаи, Загао сђ чувсшвишелнммЂ молчашемЂ прелазе^ш све оно, шшо бм се овогђ предмета касало, и о чемЂ 6б1 се много', кадЂ бм смЈло', Ј говорити мо* гло, заклгочт самл на кратпко само, ако П при самои оскудосши сусшемашхчески изв ^зсш!н у гаолико поне , у колико мм Русс1Иске новине за 1850 год. подђ имеиеМЂ: РусСК1И ИгшалидЂ при руци сгаое, Руссхиске Списашелћ за овогђ времена, охпђ ш»и издаваеме к1ш1-