Serbska pčela

118

„ фјлолопческа изгпражпвапн и српбиишелно изученхе езнка свагда представлнго о6ширно пол!; ради разммшленлн, како 1|>1Лософу шако и крЈтису всеобш,е Исшор1е 5 и имшше да кажемо: ова послЈднн свагда е бмла и бмће у изученхго Ееумолопе ошве^ћ необходимммЂ пособ1емЂ. По овомђ опитЂ о комђ мм говоримо, измшавшЈи на св ^ шђ јошшб у 1828 год. заслужуе, да бм мм о н$му напоменули и обрашили на нЈга справедлБиво вииманЈе наши чишашелн. Дубоко иЗтраживан^ коренн ГреческогЂ и Лашшок. езмка, иова откровен!и, учтгЈнша у нашемЂ стол:ћгтн) относително кђ езмцмма и кђ древности Ас1е, наипосл!з познанје Санскритске Ллтературе по видимомђ, доводи насЂ кђ отвеЗзБ важномЂ , и обмлномЂ сђ посл^дспшнма заклгоченјго, да су сви скоро езмцм, починакЉи отЂ 1ндје до старогЂ Туле разни изданцм едногЂ коренногЂ езмка. — Ауто [>Ђ нашЂ изводи ово заклтченје сђ удивишелномЂ точносппго: онђ га открмва у ученномЂ предпслов1го свомђ, и силно опровергава заблужденје писашелн, кои су посветили безполезне трудове свое на измскахае коренногЂ езмка у вдномђ изђ живм нар1;ч1И. Оваи исшочникђ св4та, ако е кадЂ и суш ,есшвовао, рад' насЂ е ве^љ изчезао, и мм можемо 1! пд 1)Г» ш просшмма очима едно само отражеЈПе луча н^говм. — Прелазећш кђ сравненхго Греч. и Слав. езмка, АгшорЂ не м4на свогђ почетка: онђ се ие усилава, да еданЂ ИЗЂ