Serbska pčela

44

ИСП0Л1ШСКИМЂ КОЛИЧОСТВОШ ј СВОИМТ з 6СТВ ПрИт својо себи первенство надг. цћлммЂ Еуропеискимђ народоразлич1бМЂ, зато :ћу о н&му пе*реомђ бес$ду и започети. НародЂ снр^чв оваи, кои е при самомЂ постанку свјго на круту земномг. разпоплемеинм народа, скоро надг> свима челов$чества граиама иреважакг. себн присво'10, и отћ истм первобмтим времеиа преко свЈн) тмсаш,ел4тЈн све препоне сг> пута>уклоиившји , како наизнаменитш частћ св^та за свое притнљанје торжественно прогласјо, тако и себе иаиачимг. удомг> челов^чества учинити у стаик) бмо, и даиаши1>имг> даномЂ лгобећш и почитугоћш на ц Ј ломђ св^ту н;иве"ћу бра^у свон), гинућш за чест!к) и славомЂ Рода свогђ, лебдеМи надЂ огнбиштемђ своимђ и теже~ћш колевки прапрад^дова свои, на самомЂ цЉлогђ челов^чества верху единственнЂ безприМ^рно стои. Бачк. Хр. То е о всеобгцности Сербскоелавенскои реченно. Племена пакг. единственпа овогђ пребогаточисленногЂ народа есу тако исто всеобш,иостћ Сербскославенску у ц^лостн еохранила, а собственну свого честг>, ако и сђ наиве&имЂ кадкадЂ пожертвоваи1има у природнои чистоти задержала. ЕрЂ у исто време, кадЂ су н!ка овогђ народа племена на еднои страни ИЗЂ 6ДНОГЂ гостолгоб1н сбогђ другимЂ не-сроднммЂ народима врата Еуронеиска отворала, и нби у н:ћдро и притнжан1е свое пршмагоћи, обд^ланне свое нвиве великодушно уступала имђ , и хладшемЂ с!;веру све вмшшв гвла-