Serbska pčela

ло св4ту не потуцато, и нс скитаго, подђ тимх; само услов1бМ1> пртИМе^ да подђ именемЂ Сербскимђ у бгри сђ онмМЂ саМо, што су застали, ЦерковншмЂ и 0(Ш1,ественнммЂ уредбама задоволћни буду. Пр^име и дакЛб у свое домове, у евош на саМвтмЂ нзначКимЂ заслугама основанну и леже^у Церкву; пусте и у свое древиостш отликукЉесе Обп^ество: прјиме и тако рећи изђ Хр1сТЈанске доброд&теЛи и нравственногЂ собол^зновајпн само, као 6'Љгунце у свое крмло; даду имђ кћери свое за супруге, а сђ тимђ и добра своа у руке* Тако се дакле народЂ умножи, и нуждиа буду два „ Свншгеника. " РукопоЛоженЂ буде Тога ради за ПароховогЂ СпомогцнИка ПетрЂ ВитКО Ј вич[>, смн!> вмтпше именованногЂ 1осифа ПароХа, а доцшб Протопресвмтера бгарскоп. ГрафЂ Естерхазш и као Епхскопђ и као ЗеМЛедержацЂ, ово умножете СербскогЂ Свкхценства" и народа у бгри не радо гледе^и, ово ревноств младогЂ ВиткоВића кђ в ^рвх i* закону отаца свои и стаЛна н$гова в ^жества мам^решнма и Н1елнма своима проТивостобћа видећи посредсТвомЂ подручиопз Мапстрат^ зточне га гонити. Серблљи заишту помоћћ отљ В1к. 1оанновича Видака Митропол1та свогђ ) кои имђ 19 Маха 1775 год. изђ Карловца иисменнми сов^тђ пошлЗ?, учећи и, да поДпуно и Нсно Пл. МапстратЂ о томђ изв ^сте, да 6 ПетрЂ Витковичб само СпомоП];никђ ПароховЂ, и као таковМи да нити ЦарскоЛ№ Ерарјуму на уцербЂ нити Земледержцу на Те-