Serbska pčela

118

служителг> " благосременио о томђ Г, Дроздика и достаточно изв$сти. Исте године 21. Дек. пише реченнми Агеитг, Виткозичу, да му све иалоге Царске, кои су до тогђ времена на добро Сербско изданни, у препису пошл:ћ. Обнадеждава га дал15 у истомђ писму , да ће р:ћшеше Царско ненарушнмо остати 5).' После толики трудова и претерпл1>ннм угн^те'н1д едва и Серблћима бгарскима дакв свободе осване: сђ почеткомЂ Јоштћ 1785 год. сподобесе они вмсоке милбсти Цареве, да безЂ наиман^гЂ каковогЂ препатств1н нову свок) Церкву змдати могу. Како имђ прерадостнми таи гласЂ закоидммЂ путемЂ до ушш дође, а они таки 24-о Апр. сир^чћ исте године 16 штб ДјецезалногЂ сбогђ Епккопа Шакабента благословЂ кђ змдаиго нове Церкве запросе. Како имђ ш>1овђ Арх1пастмрЂ 8 МаЈа исте године духовио свое дозволенћ погшгћ, таки се кђ послу обрате. Ц4ла Церква изузммагоћи ИконостасТЈ до 1789 год. спола и изнутра готбва буде. НадЂ дверима Образор ^зцемЂ у дервету нзр^занне и образописцемЂ извалне сл^здукЉе р^ чи: „1789 поч. мц. мл. 15. сврш. мц. дпр. 5. де . 1791." излажу време, у комђ 6 в :ћштомђ рукомЂ Серблвина Каменичанина ИконостасЂ израђенЂ бмо. Отвећв отлично художество и искуство БечкогЂ н Ј когђ Образописца неописанно превосходство Церкви 6гарскор даруе. Да се збогЂ наиновје сиро* тин1з гд $што не докоичанно иепознае, ЦерКВс1