Serbska pčela

V. И 3 В О Д И *).

1. Древносп восгокне Грегесконесовдикбнне Церкве у Ј г нгарскима Земллма. Иеоцћиима истор^ческа назначенЈи о наистар1ои повћстиицм Сербалд, као народа у Аустр1искои Жонархји живећегЋ, надазесе у Б. Хормаера Арх1ви, За Географјго, Истор1го и пр. 1817 стр. 526. Као Церквоприверлсеницм преживили су Серблви, времена угнћтетпн, а особито у ГГерјоду 1езуита. Но на превелику срећу та су времена већг. прошла. —- Наше благоутроОио Влад1п11б, у колико отб нћга завмси, не дозволнва, да се икои редг> подданика н%гоем к наиманћ мучи. Доказателства о томђ миога мало ниже ЧитателБима нашима указатићесе. НазначенЈн нћка при руцм имагоћи, коа бм бдномЂ Дћсписцу, каднибуд& може бмти повЗзстницу Сербсковосточне Церкве у Унгарскимђ зсмлнма налазећесе писати намћраваголемх> подезна бмти могла, за добро налазимљ да

*) Изг т 1апловича 8сШауоп1еи шкј аим НтП Сгоа*1еп 1819. Рек*. —