Serbska pčela

Це имену Бароа • Чолићг. Марку, ЈСнвигу шалћ у К.НБИГИ му вели: ЈЗћрна слуго Чолићу Бароне ! Да ми идешЂ у Карловце Сремске ЦервогЂ дана мЈсеца Ноемвра; Ту с' НародЂ Сербскш сакупити, ]\№сто мене да сђ ИародомЂ будешг., « Да онђ види, да га Царе лгоби : ; Ту ће НародЂ отг. свои Владмка, Себ' поволбногђ за Митропол1та ИзабраТи , да онђ Сербство чува , Чува вћру, и управлн ЦерКвомЂ. 11а каДЂ НародЂ д^ло свое свершн, Хоћу Марко ! да новђ МитрополхТЂ Са свимђ своимђ СербскимЂ Владмкама, У Суноду Архшастмрскоме, Серб-Владшке'ПОизбере врсне Пастви онои, кон сиротуе , Отца чека к'о озебао сунце. Та не могу одолћти сердцу, ВћрномЂ, миломђ СербскомЂ ми Народу, Штогодђ иште , да му не одобримЂ. КадЂ е Марко кншгу проучш • и сазнао шта му Царе каже $ Како первми данЂ Ноемвра сване, 0 кузману светомЂ и Даману, ПутЂ предузме изђ Петрова Града У Карловце, па на СоборЂ Сербскш, Са торд;ествомЂ к'о ВладћтелБ да е; Прате нћга чиновницн Царски , Та изђ полка Кнеза Леополда, Полковниче и еданЂ Ма1ору, До граница землћ Карловачке. Изсланицћ1 гдћ га садЂ Соборнш, Два Владмке Вершца и Арада, Раачићу 1осифе и рацу Герасхме , хоштђ изђ свакогЂ реда, Духовнога, воиногђ и гра^анскогЂ Школико Серба предосрћтну.