Serbska pčela

117

јјси р};ч1И да каже: Шша су устиа отворена; у сложјјо М еафш; сунчаногЂ сусстема; жребн бела, то само д лг> зна^ кои тако, може бмти, к.ао што нитко друЈ.јИ, све разлике изме^Ђ СлавенскогЂ, Славеносербслогђ и нјјговои) чистог1. СербскогЂ кн&ижевногг> ,(ар^чхн познае ! Еда ли б а ш ч а, б а р е м ђ м а м уЗ е, «аТЂ онда ни су Турске р^чи, кадг> и' Стеић& ј1зг> свогг^волшебногЂ пера предЂ очи п^говм, ништа неважећи иадрикнвига просипа ? — Анав и ма и дјад е мђ ео е рЂ • сјвјлле , авусхнш и лЈбанске, тхбетЂ и друге подобне рјзчи есу по новомђ вкусу кроене! ГешусЂ , култура, дхссзртацја, јнтрјпрати, тгпђ , цартаа, д^алектЂ, цјркулацја н многе друге рЗзчи са†народЂ СербскЈи мора разумти зато , што имђ е 5 Докт. Стеићћ ,,право грађанстза" СербскогЂ поклон10. — 1 оштђ два, /гри цвћтића изђ СтеићевогЂ КНБИжевногЂ верта да видимо. Стр. 38. „СадЂ- долази подђ обраномЂ крста, мои вођа, с л у г а Хр1стовђ , к о и е за насЂ распетЂ бно } о н ђ ми садЂ доноси нћгово свето тело и пр." Овдћ первми путЂ ХрхстЈани отђ Д. Стеића чутимораго, да е слуга Хрхсто†за насЂ распетЂ бмо, кои доноси Кочу' бего нћгово свето тћло, но чхе, то се иезна. — Стр. 39. „Но треће, краино мое добро, гошђ га имаМЂ, а то е освета." — Данаша младежв валана буду. Чуство пре з р е в а него умЂ. — Цћло самг> шуму пришо. Спрема се себе одкрмти (Сербсконћ мачки). — Према с вима и св!го пр е м а свар когђ .— Како се Докт. Стеићг. преко писма ,, свомђ Милану" другогЂ предЂ надрикнћигама своима оправда, по каковммЂ е правилама онђ свого за писменнцу Србску гра^у срезао , и почемЂ на сва наша примћчашн отговори ј онда ћема се потрудити , да му и то покажемо, да бм онђ много бол!з учишо, кадЂ бм наМЂ отђ рћчи до рћчи фјлозофно Г. Круга превео, нежели што намв основне мбхсли кругове по својои волби прекроене често отвећЂ недостаточно сообш,ава. -—