Serbska pčela

$5

сПрилгоби, да така чиетоту Славонства свогђ отг> т &1суће Аз1ат1ч8ски окру;кавак )ћи га чопора сачува, , ј да Н) сђ узаемносћу понавлн, подмлађуе и подкрћлднва. Свакга СлавенЂ треба да кђ свеобп)јности у сВ омђ образованго тежи , да едно племе и едно Кнви,кество другомЂ не предпоставлн. Славенскш народЂ ј! Јснћиљество некг> су равни едномЂ дрвету, кое се ла четвтри главне гране дћлн:; свака отђ овм грана цеКЂ и,вћта и собствене плодове доиоси , свака са своллгћ гранчицама и лишћемЂ некЂ заимично друге граџе грли и лшби, а све заедно некЂ се у едномЂ пракореиу утвер ^ук), и неКЂ еданЂ само, вћна ^Ђ сацлетан). Отношенхе узаемности кђ ученго Другд старм и нови езмка. — учени мужеви и вмшша училиш;а треба сђ наставлешемЂ на Славенскимђ нарћчхама као сђ главнммЂ предмЈтоМЂ СлавенскогЂ изображен1а да поступаад. Стари классјчески езмцм не треба да се пренебрегну: они остаго у свомђ заслуж*еномЂ достоинству. 11и еданЂ езмКЂ нз цалазисе у Еуропи, комђ бм вмшше своиственхе бмло , да наитћшнћ пр1ателБство и согозђ сђ стармма держи , нежели Славенск1и у свима своима нарћч!дма. } [овш езмцм треба да се п кодђ насЂ као и кодђ други народа себично уче ; но н;;какво не принадлеже они народнвимЂ училигцама. Многи Славени до садЂ су тако суетни и неразсуднн бмли , да у цћломЂ сзомђ животу ништа Славенски научнли ни су, но вмшше су цћнили и нћговали оно (Мађар :кш, Нћмачкш и французкЈи езмкЂ) , што су имђ лгоди дали , нежели то, што имђ е Вогђ за путЂ ншвота даровао. СпособностБ Славенска за испуненћ велнкогЂ опредћлен1н. — Мм не показуемо садЂ грдну величину СлавенскогЂ народа, кои отђ прилике десету часТБ човечества цћлогЂ сочиннва, и когђ усредоточена снага много учинити може .• мм не говоримо ништа о СлавенскомЂ превеликомЂ распросТранен1го , да сирћчЂ Сланени половииу отб Е^ропе, треКу частб отђ Аз ;е , и знаменату частљ отђ Ам 'рј-