Serbska pčela

таоеб. ТЕочет. вмшс времеча Као Сотни &ђ Артјлершск1и ■, а за тммћ као у чителв Ј Пар^зскоМЂ училигцЈ ггрог.едо, позванЂ у Пелгп-о учителћмЂ французског1> езмка и писмености у Левену постане ; овсвеоб1ц,егЂ наставлеи!а мнслб своео у животљ постави!, почемг. е већЂ 30 година по старомЂ начину науку свом предавао бмо. Што се тиче духа н^гоеогђ меоода, то оваи као и ПесТалоцЈевЂ мееодт> иде на то, да духт> у д±нтелносТл положи, да силу н4гову кг> другои природи доведе, и да тако духћ влад1.тел].дп 3 надт> свачимг. онммђ посТави, што св на човеку, и изванЂ нЈга стг> сполвске вешјественв природе налази. Но као неизоставно услов^е, да духљ то владанЈз получи, сматра Жакото самогв себе преодолЈше. Сматрагоћи на наставлеше , учелгћ, в1-»сства, на познан1е и проницанЈе у суш,ество човеческк и естесТвенм ве1цш, кое искуствомЂ Получавамо пре-ђе свега ставлн онћ непрестано упражнеше и ончиван^ паметствованн. Главно правило, на комт> ош> ц^ло наставлен1е оенива, содержава у себи оваи сммсалЂ : „Штогодђ научити, и све друго на то узноспти (арргепсЈге диеЦие сћоке е1 у гаррог1ег 1оп1 1е гев1е). и Овомђ сммслу соразм±рно, иште Жакото, да се при свакои струки наставлешн кого човекЂ хо4.е да предузме, изв±стно основоположен1е паметствованго твердо удуби, на кое се све друго натрагЂ узвеети може. Ова основв мора се непрестано повторавати, свагда изнова сматрати, испмтивати и срав2гапЈе(1(феп б&ег(е&1 1>«>п 3. ^пезег. ВшејбЕисГе« 1853. 2. 1. Јасо1о18 ТТштег«&1-1Тп1егг1ећ1 > наф бе|[еп ©фгј^ ^еп ипб «аф еЈбспеу 91п(фаиипд ђагде^еШ: ип!> аи§дс# (иЈ>г* 1>оп Бг 3. 51. ^о^шап. Јепа. 1835 3. Тће Уасаг оГ "УУакеГе1с1 а13 ?е^Виф бее епди(фсс ©ргафе, паф &еп ©шп&(а§еп Јеб ХЈштегка!-1Јп1ег-' Исћ15 беагБеие* еоп Вг. @. 6. бо^пј^е*?. беЈрЈЈз 18364* би&еЈ&егзег, 91е1(е(пдф{е дејатгое!* аиЗ Јес 2Вап$^ Јасо4о10фо1в. бШеп&егд. 1857.