Serbska pčela

— 82 —

џ п1;сне и гг1;ванке особито унсивати умЗзли • тако исто да е вшшателмвш и прилЉжнми Несторљ то чишо падатисе можемо. Та стара повЈстница Грчка сва е извађена изђ народнви припов^дкш и п^сана } римланц су свое старожитности основали на изустнммЂ преда- ' шнма предкова свои; кодђ Н±маца су народн^ п !>сне и сшћванн отђ непамтенн бмле зам^нителБке домаћи дјћла и напредка: еда ли дакле сами Славени , наивеЈги пЈвачи, иу простонароднкмЂ п^снотворству первми народЂ у Еуропи да нпкаковм повЈзстнм сп!ша- ; нн о д!>лима предкова свои немаго? Пунн су па- | метнпцм древности таКовм свидЉтелства. Три Славена 590 г. из!> наидалЈзгЂ приморн блатиогЂ ( ЈЗалтическогђ) кђ АварскомЂ Хагану послани, но отђ Грка ухваћени и предЂ Цара Маур1к4н доведени засв+доче: ) ,,,да ни су се навикли сђ оружЈемЂ борити се, и толико свираго у гусла , да не познаго воину, но про- ' водећи п"]>панку ти^ји и спокоинми жсјвотђ милуш." А то су бмли изсланицм .изучеди припов^дкама витежкима*" Што Грчкш .Д.1>топп,са :цЂ НикифорЂ ГрнгорасЂ о наипозднЈпмЂ- сп!;ваннма (132(ј) Грка и Сла- ] вена вели , да : су увеличала славу старм гонака, ч!е су само пов1>сти до потомства допрле , а ,да еама д4ла никомђ вмше ни, су позната г бмла, то се отное« ј кђ наиста,рЈиМЂ, јоштђ спћванкама народа Славенскогђ. јоштђ и данасЂ у истммђ кусмМЂ останцмма н5згдашн!>и народнћи пов4ст1и и пЈјсана многе се налазе , кое почеткомЂ своимђ до дубоке давнов1зкости допиру. Да ништа не говоримЂ о муеологјческиМа изђ самогЂ предхр1сТ1анскогЂ времена произлазе- 1 ћимЂ пЉснама сложене [Зусшске пћсне* опћваго предг ј м^те изђ в+ка ВладимировогЂ (980—1015), кодђ Сербалн нЈзке п :1 ;сне изв!;шћуго дога^ае изђ 13 « 14 столјупн , а и кодђ самм снуђенм Словака 1 оштђ се споменЂ похода крстоносне воиске , Кумана и други > догађан изђ 12 и 13 в!>ка у нћснама кодђ прос№ 1 лгодш отзмва. Да такове спЈшанке на (рерзо посл4> дћан1а.у само време чврстогЂ памтепн р^аго се, 0 томђ познана духа народн1;г ђ ■ п|,снотг,орства ув±раваго, а и сами у рукама налазећисе прим1>рд то асно