Serbska pčela

— 94 —

Да наМЂ с' незна трага ни иМена , Ил' да б дош'о патн1.и нашон конацЂ. А дванаистми кадг> громе загрми Отђ утока Драве , уДунаво, Све еднако узЂ Мохачко полЗз, Окрзнувши Соколоша града, Штилнновић- СветогЋ бмвалишта*, Онђ проуи до Б%ла Будима, И до Пеште Сербске задужбине , По имену и ћо самомЂ Д^лу, А кромљ тога и по знанго лгодскомђ } Громг. задрма дал"1з Свет- Андрего, Та столицу верстногЂ Патрхарха , Чарноеви^а трећегљ Арсеша, Пакт> с' отисне кг> старомљ Острогону, Коморану твердоме и Ђуру, СлавнммЂ н"Ј,гда Сербскчмг. сЉдиштама, Гдјз с' и данасг. Серб-заставе в1го , По храмов'ма в^ре православне, Напоене крвлго отт> Турака, А мишицомг. Сербски витезова $ Дотакне се шште Б1;ограда Оногг. столногг., @гре стародревне, И Сербскога ниж' Пеште Ковина , Лежећега у Дунав- Острову, Гд!) е Церква Сербска ођ три олтара Отђ времена Кралн СМсмунда : Сви кадЂ ови градови и села Подунавска гласЂ отђ грома чуше , Оштро скоче на ноге лагане , И уоче чудо сђ гоаше стране, Чудо такво Донде невиђено, Да Авала ц^ла у пламену, Чудне зраке баца иа све стране, Нувства СВ1ГО обанва Серба-. — » ^два што се тишати почеше Отђ дванаесЉ громова отецћг, Ал' на новО са неббса труба НевидимомЂ силомђ ЛспувЈна СадЂ затруби на дванаестЂ страна: