Serbska pčela

— 99 —

Ш нама и то Отчина Народљ таи родбииа. Руска с' звала ил' ПоЛБоКа, То е све Сдав1а} Ил' Моравска, Словачка, То е све Слав1Н $ Ил' рватска , Серб1н , Лужица ил' Ческа, Далмац^а ил' Краинска То 6 све Славхн. Насљ не дЉле границе, Нит' злм руку д-ћла, НасЂ не веже лготице Славоборна сила \ Ни е само предЈзлЂ нашг» 0дна намљ Отчина, Р ^ чб , крвћ наша кудг> сТиже Ту и намЂ отчевина. Не дјзли насг. самЋ Сумволђ Што Аугсбурп. вели, Нити Булла престола Насг. римскога веже, Ни сам!> престолЂ НетровскЈи, Ни Тугурскш Сумволђ , Ни налаже што СтамболЂ Родћ Славскш не лмчи. Не досеже лгодска моћ& Гд^ раставла соб Ј стб ^ РазумЂ правду каже самз> Налаже к'о глава ; Озарени истиномђ , Утверђени у нбои, Бмће нЈни полкови Свеслав1е сбшцм. Отчевином!. надг. нашом!> ^днак' сунце св^Тли, Само и небо н^зинђ краи, Нема га на землш: Тко то топло осећа Нек' му сунце св$тли,