Serbska pčela

8

су другимЂ путемЂ ПОШЛИ бшш, Ј СлаП0Н11О кућама своима поврате се 7 ). У Октоврио е веКЂ мЗзсецу извћстно 6б1ло, да не ћеду Баварци на БечЂ ударити; ерЂ е КурФниртЂ Баварскш наумЈо бмо, да едну частБ воиске свое за внсЂ повуче, а сђ другимђ главншмЂ д ћломЂ, да Чесску чува, пође. Зато како се у почетку НоемврЈл Баварско -Французска воиска кђ бпсу повраћати почне, одма се и згодна нрилика поави, да се Сербско-пандурска чета мала лавроввшЂ вћнцимаукраси. ТренкЂ у Септемврхш шштђ са свободницима своима подђ уираву Фелдмаршал - Лаитнаита Жупана Г1алф1е дошавши, полети садЂ узастопце за уступашћимЂ непр1ателБима, на више ш мћста жестокимЂ своимђ ианаданћмЂ ико узнемири и у велику сметиш доведе, М самт> страшнми изгледт. Пандурск1и уселапао е страхЂ међ' непр1нте.г1;: чете ове немилостиво и свирћпо сђ заробл+.ницима ноступан'«, нЗзно плаовито нападанћ, нћне у аидучкомЂ шштЂ Животу уобв1чаене потере узвћрени и застрашени непрштелви као какова чудеса сматрали су 8 >. Како се дакле главна сила Жарл-Албрехтова кђ Чеескои окрене, то како надт> цћломЂ ЦаричиномЂ воискомђ тако и надЂ Пандурскомђ нашомЂ четомЂ ФелдмаршалЂ ЖупанЂКхевенхиллерЂ УправителћмЂ постане, кои одмаТренку заповћди, да са своимђ свободннцима сђ 1пса рћке кђ внсу напредЂ ступа, и да тако долазагљ..воиске Царичиае,

7) МарксЋ 12, — 8) Марксх. 12-