Sion

12

Човек ће пожелити оно, што нема, што му недостаје, а треба му. Ваљало је, да људи најпре осете да им треба Спаситељ и да им се без вега никако обићн не може, па ће га онда заиста и пожелитп. Али људи беху горди и много се уздаху у се. За дуго нису осетили да им треба Спаситељ, него су мислили да ће својом снагом лако стећи среће и блаженства; па тако нису ни желили Спаситеља, нити су били спремни да га с вољом приме. Још из ранијег доба ваљало је освестити људе, да виде како су слаби; ваљало је одгајити смерност у њима; ваљало ихје спремити да приме Спаситеља. И милостиви Господ спремио их је. За сво време, које обухвата стари завет, само се сиремало. Равних 5508 година спремани су људи, да приме Спаситеља. На послетку нађе се људи, те искрено признаше да су слаби и тврдо се надаху да ће доћи Спаситељ. У том се јави и Дјева, која беше спремна и достојна да буде Шати Ђожија. И тако дође време да се јави свету Спаситељ. Само је још требало да се аре Спаситеља јави такав човек, на кога ће се сви угледати како треба очекивати Спаситеља, који ће их научити како га ваља примити, који ће казати људима ко је Спаситељ и који ће му спремити пут. Још је требало да дође Предтеча Госиодњи. Пророк Малахија прорекао је да ће пре Господа доћп један човек те спремитн људе да га приме. За то људи, што су одиста веровали да ће доћп Спаситељ и очекивали га, једва чекаху кад ће да се јави Предтеча његов. Међу овим истинским Јудејцима био је свештеник Захарија и његова жена Јелисавета. Обоје беху ираведни и достојни милости Божије. Али и праведне људе снађе кашто несрећа. Премудри Бог хтеде да ок5'ша Захарију и Јелисавету, да ли су стални у вери и благочестију, па нареди да и њих не обиђе несрећа. Они беху врло остарили а не имађаху деце. Кад ко није имао деце Јудејци су за њ говорили, да је грешан. Захарија и Јелисавета трпеше мирно ово искушење божије; они су се само молили Богу из свег срца, да се смилује и на њих двоје. Један пут дође ред Захарији, као свештенику, да служи у храму јерусалимскоме. За време службе уђе у олтар да окади тамњаном. Што се кадило тамњаном значило је, да усрдна молитва иде правце Богу исто онако, као што иде на више дим од тамњана. А што се уносио тамњан у олтар значило је, да се приносе Богу молитве људске. Захарија уђе на прве двери да се помоли Богу за цео народ и за себе самога. Видео је добро да није нико био