Sion

52

да се тим оруђем не може тај посао изврпшти и показује друго, удесније за то оруђе, а на име лопату; и показује му самим делом како се лопатом брзо и лако бацају ораси на таван. Но другој опет причи св. Сава види једну жену, где тка платно, па кад протури чунак с једне стране, она онда прекине жицу па пренесе чунак опет на исту страну и тамо наставља жицу, те даље тка. Св. Сава обавешгава и ту жену како је тај начин рада нецрактичан и дангубан, па учи је да тако непрестано не кида и не наставља жицу, него да протура чунак са обадве стране. По трећој, најзад, причи св. Сава долази код једног домаћина, који је начинио нову кућу, али му је соба остала тако мрачна, да сиромах није знао како да се помогне, него узео карлицу, па почео њоме да избацује мрак из собе на поље. Шта торадиш? запита га св. Сава. — Избацујем, вели, мрак из собенапоље! Немој да се мучиш узалуд, учи га светитељ, ти немош избацити мрак из собе, него можеш унети светлост у собу и показује му начин, на који он може лако то да учини, а то је да начини прозоре на соби. По овим причама најбоље се види, како наш народ гледа на радњу св. Саве и какве он поуке тражи од својих учитеља. Наравно, то је давно било кад су људи тако невешти били у раду, као што сведоче те приче; али, на жалост, ни сада ми нисмо много у томе измакли. И дан-данашњи ми многе и многе послове радимо на такав начин, који није нимало за то удесан; и дан-данашњи ми се често трудимо и мучимо, а невидимо резултате нашег труда и наше муке. Свему томе криво је незнање. Дуго-временим искуством људи су најзад дошли до тог уверења, да сво зло које сналази како поједине људе тако и читаве народе, долази од незнања. Ето зашто је данас свуда на све стране тако живо покренуто питање о народном васпитању; ево за што је данас овладало опште уверење, да од правилног решења тога пи-