Sion

155

Жича је негда имала 12. кубета једнаких, која су означавала 12. апостола, са огромним кубетом на среди, које означавало гос: нашег Ис. Хр. и седмора врата, одкојих су отворена сада четвора, а троја. су зазидана. На западеом крају њеном уздиже се само до 11. хвати висока, а некада је била 25. хвати кула, у коју се смештавала царска породица или, по нашим изразима, краљевска, у време крунисава наших краљева, који су се у Жичи крунисали. Из куле је се пролазило кроз двоја врата и два одвојена ходника, па се преко целе препрате и мугаке цркве узазило у главну цркву при крунисању. Десним пролазом пролазио је краљ, а левим госпођа краљица; те су се пред дверима састајали. Испод куле улази се у огромну препрату, која још и дан дањи лежи у урвинама, а из ове у женску, па у мушку цркву покривену. Покрај женске стоји са страна по једна округласта црквица сјеверна и јужна, над којима су кубета. Ове црквице управо се свршавају онде, одакле настаје мушка. Иза певница, а до олтара, биле су још по једна црквица са страна, над којима су била кубета као и на онима покрај женске цркве, а иза ових биле су спрам олтара још по две црквице, просхомидија и остало, такође са појединим кубетом: али је то, на велику нашу општу несрећу и жалост, при тобожњем садањем подизању Жиче, све порушено и покварено. Тако је се из просхомидије, покрај олтарне леве црквице, ишло у леву певницу главне цркве, а сада је то затворено и зазидано. Зашто је ово овако учињено, и зашто је наша влада допустила: да се, по ћејфовима и вољама појединих , наши најстарији и најдрагоценији споменици руше, утамњују и преправљају како се хоће, ми незнамо ? Еад се није хтело, или није могло да се уради по ономе што је се затекло; зашто је се рушило оно што је остало од дивљих чорда азијиских, и зашто да потомци, у место величанствених, дивних, преузвишених и непостижних лепота своје прве светиње, која опомиње на огромну прошлост, виде сад тек обичну цркву, којој се незна ни крај ни