Sion

168

I

Историјски развитак српске цркве (НАСТАВАК). У време „кочине крајине" седио је на столици београдског митронолита Дионисије I. Ово је онај исти Дионисије, кој и је у договору са Аустријом бунио народ српски и спремао га да бежи у Аустрију. Еао што п. Римски пипге, он се родио 1750. године у Маћедонији, близу Солуна у месту Кожанима (у П. Ј. ШаФарика стоји, да се родио у Србици). Отац му је, родом Грк, био прота у том месту. Дионисије се изпрва запопио, а пошто му жена умре , отиде у Свету Гору (Атон), те се закалуђери. Одатле је отишо у Влашку у Букурешт, да учи децу влашкоме кнезу. Одавде опет оде препоруком кнеза и кнегиње у Цариград, где га завладиче, али није добио одма јепархију, него је више година провео тамо у Цариграду, као .,констднтинополск|'а кгликУА церкке слокд еожТа пропок ^кдникг." Беседио је грчки и турски по већим црквама цариградским. Године 1785. он постане владика у Београду и митрополит од Србије. Из проповедања П. Римског види се да је 1789. г. издавао Аустријанцима турске намере, те тако доста помогао, да се Београд отме. За тим је прешо по освојењу Београда Аустријанцима, па пошто је учињено, да се Београд заједно са Србијом преда опет Турцима, њега прими цар и одреди му 6000 Фор. среб. док му се не нађе јепархија. Међутим умре Мојсило Путник, архијепидЈкоп карловачки, а на његово ме^рто народни сабор у Темишвару (1790. г). избере Стевана Стратимировића. Истом је сабору цар препоручио, да и Дионисију да какво владичанско место. Митрополит се Дионисије писмено одрече свију титула и знакова митрополитДсих, које је дотле уживао, и дође у Сент-Андрију, одакле се после пресели у Будим. Потврђен је на владичанство 3. Јануара 1791. г. Цар му је дао и племићство. Умро је 1828. г. 29. Јануара.