Sion

192

ио одласку Агатангела, неколико година била је катедра митрополита београдсксг упражњена. Незна се управо, кад је Агатангел отишао у Цариград за патријара; но тек 1824. или 1825. године на београдској катедри седио је као митрополит српски: Ћирило — грк, рођен у Јсгри-паланци. Он се учио у Дариграду, где је и посвећен за јегГископа друге неке јепаркије, са које је после и дошао на београдску. Као београдски митрополит поживео је само две године, па је ту и умрво 1827. године, Он је био доста наклоњен словенству. Њега је заступао: Антим, с острва Андроса родом, који је посвећен у Цариграду. Најпре је био ловчански јепископ, па отуда дође у Београд за митрополита. Он се доста старао о цркви, а умрво је на Атону 1 ). Још кад је Ћирило умрво, кнез Милош је молио султана и цариградског патријара, да се у Србији постави митрополит Србин, који би умео народ на његовом рођеном језику поучавати у вери али му прозба није уважена. Тек после смрти Антима, а можда још и одмах чим је Антим отишао на Атон, Срби добише за митрополита Мелентија ПавловиКа, Србина из Врбаве у Горњој Гружи; према ондашњим околностима, он је учио књигу и сву науку у манастирима, а понајвише у Враћевшници. Још 1800. године, рукоположен је за јероманака, а 1816. г. за игумана и архимандрита. За митрополита посвећен је у цариграду и постављен на београдску катедру. Мелентије је врло заслужна личност, која спада у ред славних бораца за ослобођеље Србије. Прича се, да је он на Љубићу, још као архимандрит, показао одважност борећи се с Турцима, а кад је војска српска почела бежати, онје (мора бити по заповести кнеза Милоша,) натако добош на врат и ударао у њ, да сакупи разбегше се Србе. Доцније је уживао велико поверење код кнеза Милоша, који се често саветавао с њим а нарочито кад је још за време митрополита Агатангела, хтео да удеси дохотке свештенства, еда би само стао на пут злоупотребама Фанаријотским. Умро је у Београду 1833. год. ( ндстдвиие се).

') Беседе јепискона ужичког. Јоаник1л, стр. 323.

У ДРЖАВНОЈ ШТДМПАРИЈИ.