Sion

207

3., Извори треба да буду примљени ови: а., Свето писмо. б., Одлуке васионских сабора. в., Учење оцева дркве док она не беше подељена (св. предан>е, сугласно са св. Писмом). 4., Критеријем (признак, по коме се дознаје суштина предмета и његова важност) треба да буде изрека св. Видентија Лирпјског: „диоЈ бетрег, ^ио<1 иМдие, ^ио<1 ађ отпШиз сге(Ш;ит езк (у шта су свагда, свуда п сви веровали). 5., Метод истраживања и испитивања, треба да буде историјскп. Ми молимо комисију да нас извести: је ли сугласна са овим предлогом. Ваш одговор, и то моје писмо, послужило би нам као почетак нашпх договарања, (преговора). Главна питања, у којима се ми неподударамо и неслажемо с римском црквом, прилажу се овде. Нека од ових питања и у садање време разрешили су старо-католици онако, како на њих посматра и источна црква; нека од ових питања могу произвести још неку сумњу; друга нека се претресају с противног гледишта (од нас и од старокатолика). У сваком случају, уздајући се у добросавесност немачке научности, ми се тешимо тиме, да ћемо и ова спорна питања срећно решити. Осим гореспоменутих питања, имају још и нека друга, која ми сад непокрећемо, једно за то, што она представљају школастички интерес, а друго и за то, што иста питања неће нам стати на пут неспоразумљења (овамо спадају питања: о посту, о архитектури цркава, како се треба прекрстити и о калуђерским дружтвима и т. д). Ми мислимо, да неће згорега бити, да протоколе наших преговора саопштавамо, како члановима главне комисије, тако и неким главним погсретачима и вођама старо-католичким у Гер*манији, а и изван њених граница (н. пр. Массену. Мишо, Герцогу, Келеру и др). Секретар, Александер Кирјејев. К овом писму приложена је и шкица, из које се види разлика западне цркве од источне, и коју ћемо идућим бројем саопштити. (НАСТАВИЋЕ СЕ).