Sion

256

на владу. За то је гро# Лољајија, тада глава Маџарског министарства снремао се да даде под суд све оне носланике, који су се правдали пред бирачима. Али после одустане од те намере, или зато, што маџарски адвокати иису могли да нађу никаквог правног основа за такву судску истрагу, или зато, што се бојао да тиме не да још већу важност томе делу. Најзад било једно или друго, тек доста то, да се сав спор око тога свео на поље пештанских новина. Но влада одмах за тим уклони са дужности администратора патриаршије Арсенија Стојковића, будимског епископа, и пошље свога комесара барона Матењију. Међутим знало се, да Архимандрит Ђерман Анђелић, вођа назадњачке странке, ради да сам постане администратор патриаршије, па да онда, као глава цркве, понови она стара, добра времена црквенске управе, која се оснивала на овом правилу: како хо~Ку, онако и заиоведам. Али кад на место Анђелића дође за адмитратора пакрачки владика Никанор Грујнћ, онда назадњачка странка дође у велику забуну, јер није била сигурна, да ће Грујиђ радпти у веном правцу. Но ни либерална странка није била задовољна са Грујићем. Иотоме обе странке стојале су према владици Грујићу и чекале на његова дела, и он је доиста имао тада удесну прилику да ускори правилно решеае црквенског питања, које се с дана на дан све више заплетало, и тиме не само да обезоружа своје многобројне противнике, него још и да учини знатну услугу цркви. Но Грујић, који је признат за човека паметног и енергичног, непоказа сад том приликом ниједно ни друго, већ показа равнодушност и у право немарљивост према својој дужности, и што је још најгоре, пусти на све стране гласове, да су га принудили да се прими те дужности, коју он не жели и на којој немисли дуго остати. Али при свем том он се мало по мало сасвем приклони на срану црквенске реакције. При таком држаљу његовом у почетку све партије обрате пажњу на владиног комесара барона Матењију, који је послан ради ревизије народних Фондова и манастирских имава, но који свему томе предпостави други посао у Новом Саду, а на име обрати се са гороиадном беседом к новосадској управи, за коју није имао никаквих порука, исказујући сваком приликом јасну жељу, да би сви људи које је он себи призивао, поплашили се отачанственог значаја негова посланства. ( паставиие се).

Некролог. Сродницима, пријатељима и друговима мојим јављам, у највећој туги и жалости, да је моја супруга Мирјана, и мати нејаке дечице: СоФије, Ђорђа, Јанка и Душана, на дан 10 Априла 1874 год. умрла. ожалошиени супруг : Живота Јовановић свкштеник осипаонички.

У ДРЖАВНОЈ ШТАМПАРИЈИ.