Sion

268

дове уиотребљавада на агитирање против аустро-угарске владе. Либерална нартаја од своје стране обвињавада је опет назадњачку партају, да су пређе новци из народних Фондова и монастирских каса трошили се нерасудно на поклоне министрима, на личне потребе владика и њихових присталица и на поткупе при изборима владика. Вило како му драго, тек назадаачка партаја стиша се, кад увиди, да влада није поверовала аеним речма и жалбама, него је послала свога комесара да потанко испита ту ствар, то јест, каким се начином управљало са црквенскии имањем. Назадњаци нису очекивали таку ревизију, која је могла и не потврдити њихове исказе и тиме их бламирати пред светом. Да би одклонили од себе такав удар, који би их могао лако снаћи , они употребе сва средства, да се владином комесару прида у помоћ и њихово слепо оруђе Ђока Поповић, уредник назадњачког листа „Српски Народ," који би верно бранио њихове интересе. Чим се Ђока Поповић, који је некада имао поштовања код Срба за своју књижевну радњу и који је код нас познат са свога превода „Јунак нашег доба," придружи комесару, одмах је међу становницима Но вог Сада овладало тако убеђење, да је сад за сплетке назадњачке партаје настало златно време. Људи народно-либералне партаје прозову тада Поповића помаџареним именом Лаифи. Не може се много кривити барон Матењија за своје прве поступке у Новом Саду. Он није познавао никога ни у самој вароши пи у околини њеној, па се морао и нехотице сдружити са људма, који су му сами изашли на сусрет. Архимандрит Анђедић није пропустио тај згодан случај, да се у свити монастирских старешина представи Матењију и поздрави га као човека, кога је сам промисао божији послао да их избави од толиких беда и невоља. Но пре него што је барон и почео да што ради о њиховом спасењу, они га окруже са таким људма, који ће се постарати да одврате његову пажњу од Фондова и монастирског имања и обрате на новосадску црквену општину, која се држала. либералне партаје и да на њу излије сав гњев свој. Саблазна је била велика и сама по себи, а осим тога, могла је барону Матењију пасти напамет и та мисао, да свој значај н утицај осигура строгим и насилннм мерама. Он изда налог да се што већи број становника новосадских скупп пред кућом српске црквене општине, па онда заповеди да се у присуству тог збора спали онај позив народних посланика на своје бираче и да се из општинског протокола избрише оно место где је записано, да је општина у томе сугласна с мишљењем тих посланика; затим он разреши од дужности чланове општинске управе и повери Анђелићу да састави нову управу. Требало је само једном навести маџарског комесара на тај клизав пут, па да он одмах добије кус за таке призоре, које је после често спремао и одигравао по разним општинама са већим или мањим успехом. Њему се