Sion

269

допадне така рушећа радња: он нромени управу новосадске гимназије, поодпушта многе проФесоре без икаквих узрока нареди, истрагу над општинским нотарима и књижевним друштвима, почне вршивати разне подицајне дужности и апсити свакога, који му се недопада ма нз каквих побуда; најзад почне себи придевати титулу „управитељ и судија рацки." Накратко, комесару допадне се да ради све оно, што се не тиче његова посланства и да остави на страну оно, зашто је и послан од владе. С дана на дан постајало је све јасније, да владин комесар и његовп помоћници узимају правац назадњачке партаје за владин правац односно српског црквеног питања, и нико се није чудио, што комесар на место прегледања рачуна о управљању са народним Фондовима и монастирским имањем, само се шета по манастирима са Никанором Грујпћем и Берманом Анђелићем и у гостбама проводи време и мучи се само о томе, како ће измислити план, по коме да се, помоћу послушних посланика саборских, посади на патријарску столицу Никанор Грујић. Но скорим сви, који су били ван тих интрига и становали подалеко од Новог Сада, увиде да је владин комесар постао просто оруђе српске назадњачке партаје и стану се смејати кад је лист те партаје „Српски Народ," који је с почетка хвалио и преузносио барона Матењију, док је он ишао на руку њиховим тежњама, називајући га женијалним државником, — кад је, велимо тај исти лист почео грдити Матењија, називајући га незналицом и ограниченим државником, што се већ и он уздржавао од даљих гонења, која су назадњаци захтевали. ( ндотавиће се).

^ЊИДЕВИОСТ. Обрана верозакона. (написао Ђ. Мандровпћ парох пештански.) У свако време од када је на земљи постао род човечански и од кад се почео развијати и узвишено мислити човеков разум, главна наука — била је наука о Богу, а Њему благодарећи јесте и данас. Све су ДРЈге науке споредне и добијају само карактер иомажуКи овој најузвишенијој науци. И заиста, чим се човек од обичног видљивог посматрања ствари подигне на унутарња и узвишенија њихова посматрања и помисли на узрочност ових твари, одма, ако је само искрен и попгтен, мора да призна; да имаде једно суштаство које је те ствари саздало; кога суштаства и ако нам је непоњатна природа, ипак његово биће за себе имаде толико јасних, очевидних доказа да их само безуман сме одрицати. С човека, којиу својој махнитости каже: „нема Бога," довољно је да се скине само маска, па да се одма покаже какав је у страсти и у врлини, у истини и у лажи, у мудрости и у лудости. С друге стране над целом васионом живо стражари промисао божиј,