Sion

275

они, који св. храм не посећују, јер се таки својевољно лишавају' ведике милости божије и благодети св. Духа. II. Поред храмова својих хришћани су свуда и свагда подизали школе, као духовни разсад, у ком би се деца од ране младости учила закону хришћанском и другим најнужднијим за живот наукама; школа је народна дакле као кћи и помоћница цркве онај благотворни завод, у ком се полаже темељ просвети духовној и светској; она је дужна васпитати децу тако, да од њих буду ваљани чланови цркве, народности, породице и целог друштва човечијег. — Божија је воља да се разум човечији просветли науком и срце облагороди врлинама, а дечије доба најудесније је за науку и врлипу; то је оно пролетње доба у животу човечијем, у ком се сеје за будућност; што се у детињству научи, то остаје својином целога века, а што се тада пропусти, то се касније не може накнадити. Па зато драга браћо! ако желимо да нам деца буду ваљана, срећна и у свему напредна — а нема ваљда никога међу нама, који то не би желио: то онда ваља сви родитељи, које је Бог дечицом благословио, да их приљежно шаљу у школу на науку и изображење; то је пајсветија дужност сваког родитеља, и сви они који ову дужност занемаре, одговараће пред Богом, што су децу своју запустили и дар св. Духа у њима занемарили. III. На последку осим цркве и школе ваља такође и по домовима нашим да се расиростиру потребна знања и негују врлине хришћанске. — Свака српска кућа наличи у многом на храм божији; она је украшена светим сликама угодника божијих, пред којима често гори кандило као знамење иламгеће љубави наше к Богу; у домовима нашим као и храмовима нашим читају се молитве јутром и вечером, пре и после обеда; они се у извесне дане освећују водом и Духом све18 *