Sion

302

старом Србијом и једним делом Босне господари. Они сад виде да им прогонства сриских учитеља не иду за руком, да и цепање неких срискпх општина, којима се од стране Екзархије и Цариградско-бугарске општине обећаваху златна брда, неиде онако како им се на први мах чињаше. Они сазнадоше да је Призрен у стању, да српским учитељима чак и у Нишу опстанак ујамчи; јер чуше какво званично упутство доби од Призренског Валије Нишки мутесариФ, кад се оно Нишки каматник-Виктор из петних жила упињаше да главног српског учптеља из Ниша дигне, и које упутство гдасаше овако: „ако учитељ неради ништа што би било противно законима земаљским, то за језик којим он деду учи, никакав га закон на свету окривити неможе. И кад се узме у обзир још и то, да је тај учитељ могао баш ту за себе места наћи и настанити се, онда је то најбољи сведок, да ту има народа, који га жели као учитеља своје деце имати. А никакав закон неможе забранити народу да се учи и просвештава и на туђем, а камо ди на свом рођеном језику." Да, Бугари морадоше сазнати да им у задуд пропадоше све ове интриге њихове, па и оне најновије што их започеше пред Портом односно тога, да Срби у Старој Србији воде договоре са Србима у Босни и Херцеговини да за свога патриара поставе митроподита београдског; јер Валија наш Хусни-Паша, на нитање Портино одговори на то без околишења, казавши да су то једне само бугарске интриге и више ништа. Те с тога ето ти нам прије 7—8. данатроицеБугарских апостола даизнова промуте по Призрену и одпочну нову политику, а то су: Тома Стајевић трговац и општинар из Врање; Доротеј нови бугарски владика за скопљанску епархију; и неки Антон Дрндаревић Велешанин. ( овгшиђе се.)

^њихевносћ Шематизам иравославне Еиархије далматинске за годину 1874. Немила судба мачем у руци гони нашу браћу све од косовске битке на до данас. Наше је царство пропало, наш народ утонуо у добоко, тамно језеро прошлости, све смо изгубили може се рећи, а веру спасли као што рече А. Павле. Србин радо губи благо земаљско да сачува небеско. Усљед ужасних борба у Босни, Херцеговини и другим српским земљама многа се наша браћа склонише