Sion

293

нио. После га је обдарио богатим ирилозима и сместио у њ Зетскога (из Врањине) митрополита Висаријона са 25 калуђера 1 ). Овде је ред да ирозборимо и о самој митрополији зетској. Почињући од митрополита Висаријона, који је управљао црквом зетском 1485. год. и под ким је пренешена столица зетског митрополита на Цетиње, сви остали, што за њим долаае, сматрају се као засебни и самостални преставници цркве црногорске. Управ од њега, т. ј. од митр. Висаријона и започиње нова историја зетске, иначе црногорске цркве. До њега, и митрополит зетски, као што смо већ напоменули, имао је своју столицу у м. Врањину 2 ). Назив митрополије, добила је зетска црква још под Душаном, кад је основан био патријархат у Србији, а донде се бројала у ред обичних јепископија. Кад је манастир грађен, није се ни мислило , да ће доцније у њему бити митрополија зетска, но да је одиста у њему, а не на другом ком месту стално била, о томе нема никакве сумње 3 ). Преко 250 година од својег постанка, до првог опустошења, манастир је Врањина једнако напредовао и цветао. То носведочава још и садашње народно велико поштовање према његовом имену, месту и спомену. Он је био и српска лавра, и српска митрополија, и срп. народна школа, и сиротињска

') II мопастмрћ 11(>Н11ЂН (т. ј. цркви) соткорнја конпоконш минхомћ, сжс мнтрополнл ЈЈСТеСКЛ илрскохомћ ДфС ВОКДСТћ ОВГОДНО МНДОСТНК-ВН 1'ОСпождн... Н сфс такои онунинсмо сћ скђшуснсншнмн шцн архнсрен ст> нретсккшуснмнм мнтрополнтомт. ^етцкнмг кнрт> Кислрншном н с спнскопомт. кнрк Клколомк н ^крлтнммт, кксшмј ,.... — ИЛорија Црне Горе од искона, до новијег времена. Списана Симеоном Милутпновићем Сарајлијом. У Београду 1835. г. стр. 5. и 8. и Гласн X. св. XXVII стр. 169.

2 ) Враанна се зове једна мала отока у скадарскон језеру и лежи између Жабљака и црничке нахије, на сред пута, којим се од црнојевнћа реке у Скадар и обратно вози. Гласник X. св. XXVII чл. „Врањива узети" од Н. Дучића. стр. 166.

'') Крисовуља о томе наштампана је у истом чланку, г. Дучића, стр. 168.