Sion

294

кућа, у којој је окодни правосдавни народ вазда налазио душевне и телесне рбне. Турци, по освојењу други пут града Жабљака 1482. г., и по изласку митрополита Висаријона из Врањиње, запале манастир, где је се, као што околни народ и сада прича 9 калуђера угушило од дима под манастирским сводовима 1 ). Ето тако пропаде м. Врањина ова стара српска богомоља, у којој су побожна срца хришћанска пуних 600 година узносила топле молитве к небу и славила свевишњега! С променом политичког стања и премештајем катедре митрополитске из м. Врањина на Цетиње, изгубио се и стари назив митрополије зетске. Са смрћу Ивана Црнојевића (1490.) световна власт у Црној Гори почиње јако слабити. Син његов Ђурђе, био је у непрестаној борби, које споља, које изнутра. У осталом и сама природа догађаја ишла је на то, да обори сасвим власт светских поглавара у Црној Гори. Млађи брат Ђурђев-Стеван (иначе Станиша), намеравајући да преотме владу од старијег свог брата оде Бајазиту II. и поиште заштиту и помоћ од Турака. Са Станишом, било је још неколико црногораца, који су пристали били уз њега, против Ђурђа. Турци једва дочекају ову прилику, одма потурче Станишу и назову га Скендербег ; за тим му даду у помоћ војску, с којом се он крене на Црну Гору 2 ). Намера Сганишина остане на празно, јер га брат узбије и победи; али се деси друга несрећа, која је дуго време велике јаде задавала православним црногорцима. Истурчени црногорци, — они што одоше са Станишом — као заробљеници у боју, настане се у Црној Гори и задрже своју нову вјеру — мухамедову. Ово је био велики удар за нејаку Црну Гору, од ког се она доцније с тешком муком ослободила. ') Ш(1 ра&. 166. Ј ) Истор. срп. народа за школе, од 1866. г. стр. 118.