Sion

316

чане с црквом кад духовни настојник занемари вршити своју дужност. У европи ничу сваки дан нова друштва, одобрена од влада, па се не виче противу тих друштава; за што дакде дизати хајку на духовна двуштва, која бегају од овог света, и у пустињи, самоћи желе да буду корисна себи и народу ? Међу друштвима признатим и потврђеним од неких вдада у првом реду стоје и Фрај маурери (сдободњаци); они држе своје јавне седнице, у њима се броје многи ведикаши , шта више и неки престолонаследници, а каква је цељ слободним зидарима добро знаде сваки образан човек. Ко би сумњао о начелима слободних зидара, нека отвори статуте Мацинијеве. С гледишта дакле правнога слободо-умњаци немају шта рећи противу обстанка калуђерства. Исповедати слободна начела за себе, у своме интересу, а закраћивати их другима, то нити је корисно, нити праведно, нити лојално.... — Остављамо сада калуђере, желећи да они одговоре својим животом и својим радом праведноме очекивању цркве и иарода и повраћамо се на наш главни предмет. ( наставимј се).

Дописи „Сиону." Призрен 26. Лирила 1874. год. (свршетав). Тома Стајевић — то је главни општинар у Врањи, ио у исто време и главни присталица бугарски, дакле издаица свога српскога народа на и ако бугарски ни бога назвати неуме. Оваквим га начинише сребрници бугарских чорбаџија, којима он тако ревносно служи, да је пре три године, заједно са ондашњим бугарским учитељем Николом истерао био ондашњег срнског учитеља, кога, кад ми одавде опет на своје место поврати смо , они га доцније на издајничкој братској гозби отроваше. Доротеј — нови бугарски владика за скопљанску епархију, дође амо заједно са Томом. На питање: шта он тражи и мути по Призрену, овај одговараше, да је дошао тобож зато, да свој берат вилает. влади нашој представи, почем је скопљанска обдаст (МутесариФлук) у границама призренског вилајета.