Sion

310

2, Пахомије, око 1569. г. 3, Венијамин, око 1582. г. (српски дадм. маг. 1854. г. стр. 40). 4, Рувим I., око 1608 — 9. (Кас1 ји^озћ асаб. 2а§гећ. I, 176, 5.) 5., Рувим II., Око 1631. гОдине. 6., Мардарије, око 1650. године. 7., Рувим III. Бољевић. Он је унрављао црквом и народом црногорским око 1675. г. За време његова управљања, племена: братоножиКи, дрекаловиКи и Еучи, који су од арбанашких попова обраћени били у рим-папску цркву, враћени су опет у источну шш православну. — Рувим је био родом из Бољевића у Црници, па се по тоше извао „Бољевић." Под овим првим митрополитима, који су владали Црном Гором, била је та земља мирна од Турака, који су тада на другим странама тражили и нашли себи доста посла. Пуних је сто година прошло и Турци нису јако нападали на Црну Гору; а тако исто ни Црногорци нису " тражили зађевице са Турцима. За то дуго време, умножише се у Црној Гори иотурчењаци и народ у неким крајевима, као што мало прије споменусмо, за време Рувима III. преврну вером и приљуби се Риму и римској цркви. Али се Црногорци на скоро досете злу, и по настојавању својих митрополита, примише потекар православну веру. Баш у то исто време, кад се црногорци у вери прађедовској поколебаше, у савезу са Мљечићима зарате се они с Турцима и ови под заповеднишством скадарског паше Сулејмана дигну (1690. г.) силну војску, и пођу на Црну Гору. На руци су им били црногорци — потурчењаци. Још пре битке, Црногорце остави мљетачка војска, те се тако они сами одупру големој сили турској. После крвавога боја, Турци продру на Цетиње, раскоиају манастир, што га је иодшао Црнојевић Иво и по кратком времену врате се натраг, оставивши мали градић Обод у рукама црногораца-потурчењака 1 ).

1) Исторцја Срп. Народа за птколе, од 1866. г. стр. 135.