Sion

350

знају и лукави васпитатељи, зато се из петних жида и улињу, да у мдадом нараштају нађу што већи број приврженика. Друштво човечанско осдааа се иајвише на домаће породичко васпитање, и где ово одговара потпуно наравствености човека и чистим начедима његова разума, ту царује човекољубље и свака бдагодет божија. Вавек се је ценидо, па и данас се цени: да је чврсто, уредно васпитање најсигурнији је^ац за одржање реда и друштвеног поредка а да је на против разкадашно васпитање извор свију беда породично-друштвених. Мдадић невин, пун пдеменитих тежња, узвишених мисди, често удази у шкоду, а посде некодико годинаако није правидно руковођен, издази из ње збуњен којекаквим мисдима, неостварљиви пдановима, те тако преварен у нади, проводи у раскадашности иди очајању најдепше године свога живота. Да је светско васпитање несавршено, имадемо живих и очевиднихпримера. С тога духовни пастири, подражавајући божанственом оснивачу хришћанства вазда су се прихваћади тешкога посда, да попуне ову празноћу светског васпитања, издајући на свет побожне и поучне књиге из морада хришћанског. Наш неуморни на пољу књижевности раденик високопреосвештени Митроподит Михаид, ради већ одавно на том пољу, па ево и опет ово дана написа и на јавност изнесе један драгоцени споменик пдемените архијерејске своје душе под насдовом „ Цријатељ младежи,* Умотвори ови задахнути су духом јеванђедске љубави, која је темељ свакој врдини хришћанској. Садржај је књижице сдедећи: философска иосматрапа — човек стоји више животиње ■— вечно и безконачно — узроци разлике међу људима — оитимизам, — нешто о слободи — мудра иоука —иоучне изреке ■— иобеда над злом — иостуиак у добру — иознање истине — вера је људству врло иотребна и користна и ир. У решењу ових предмета дубоко засецајућих у судбу човека, даровитије испитач тако рећи прстом показао да је проникао тајне човекове природе и да наши душевни бодови имаду лека, само ако га потражимо и страсти се осдободимо. Ми би жедеди да сваки мдадић под узгдавником држи ову књижицу , као што је Адександер македонски држао епос Омиров. Омир је Адександра бодрио на јунаштво и опомињао га на страхо-поштовање богова; ова ће књижица уздамо се бодрити мдадића на рат противу страсти, на разматрање предмета, које чита, види, сдуша и којима ће се занимати до своје смрти. Од срца бдагодаримо Преосвештеном г. писцу за ову књижицу.